Дуги низ година, узгој шкампа је био један од стубова индустрије вијетнамске пољопривредне привреде и кључни покретач извозне трговине морском храном у земљи. Као трећи по величини светски-извозник шкампа, вијетнамска индустрија узгоја шкампа деценијама је постигла брз раст захваљујући јединственим обалним географским условима делте Меконга, њеној погодној тропској клими и великим-пољопривредним операцијама.

Према подацима Вијетнамског удружења извозника и произвођача морских плодова (ВАСЕП), извоз вијетнамских шкампа достигао је 4,65 милијарди америчких долара у 2025. години, -на-годишњим растом од скоро 20%, што чини приближно 41% укупног извоза морске хране у земљи. Ово директно подржава половину рибарске привреде у земљи и одржава егзистенцију и сигурност хране за више од 17 милиона људи у обалним регионима као што је делта Меконга. Међутим, са интензивирањем глобалних климатских промена, ово земљиште, које се некада сматрало „рајем за узгој рачића“, суочава се са изазовима без преседана-ризици индустрије су у потпуности превазишли ограничења сезонских циклуса, претварајући се у структурне ризике који прожимају цео ланац снабдевања. Некадашње природне предности постепено се нарушавају континуирано нестабилним климатским окружењем.

Као типични поикилотермни ракови, шкампи су изузетно осетљиви на суптилне промене у свом окружењу. Чак и мање флуктуације у температури, салинитету, пХ и нивоима раствореног кисеоника могу директно утицати на њихов раст, репродукцију, па чак и опстанак. Током протеклих неколико деценија, еколошки параметри у главним областима узгоја шкампа у Вијетнаму, као што су делта Меконга и провинција Ца Мау, доследно су пратили релативно предвидљив сезонски циклус: обилне падавине током кишне сезоне доводе до нижег салинитета и стабилног пХ нивоа; док смањене падавине током сушне сезоне изазивају спор пораст салинитета, са температуром воде која се одржава унутар оптималног распона раста од 28-30 степени. Користећи овај предвидљиви природни ритам, узгајивачи шкампа, ослањајући се на генерацијама акумулирано искуство и фиксни сезонски календар узгоја, могу ефикасно управљати производним процесима као што су складиштење, храњење и промена воде, одржавајући стабилне операције узгоја шкампа.

Међутим, ово дуготрајно{0}}природно правило је сада потпуно нарушено климатским променама, а стабилност окружења за узгој шкампа више није одржива. Међу најдиректнијим претњама је појачано заслањивање. У делти Меконга, због пораста нивоа мора, слијегања земљишта узрокованог прекомерним извлачењем подземних вода и продужених периода суше, заслањивање није само дошло 1-2 месеца раније него претходних година, већ се његово трајање такође продужило са 3-4 месеца на више од 6 месеци, при чему је у неким областима чак дошло до заслађивања током целе године. Што је још важније, салинитет више не флуктуира споро, већ доживљава драматичне флуктуације у кратком периоду, понекад са дневним разликама у салинитету које прелазе 5‰. Овај изненадни еколошки шок директно доводи до одговора на стрес код шкампа, смањеног имунитета, па чак и смртности великих размера.

Честа појава екстремних временских појава додатно је погоршала нестабилност животне средине. Упорни топлотни таласи током лета доводе до тога да температуре воде у рибњаку често прелазе критични праг од 33 степена, понекад достижући и преко 35 степени, што далеко превазилази одговарајући опсег за раст шкампа. У међувремену, ненормално високе температуре зими ремете циклус мировања шкампа, што доводи до поремећених образаца раста и смањеног квалитета. У исто време, несезонске падавине су постале норма-кише које су обично концентрисане у кишној сезони, често изненада еруптирају током сушне сезоне. Краткотрајне{7}}обилне кише узрокују нагли пораст нивоа воде у рибњаку, а пХ и алкалност драстично флуктуирају у року од неколико сати, нарушавајући кисело{8}}базну равнотежу воде. У обалним областима аквакултуре као што је провинција Ца Мау, ове несезонске падавине такође носе велике количине копнених загађивача у језера, додатно погоршавајући водену средину.

Права криза није аномалија једног еколошког индикатора, већ укупна неравнотежа читавог рибњачког екосистема. У прошлости су узгајивачи шкампа могли одржавати ред у узгоју прилагођавањем једног индикатора; међутим, сада су прекомерне абнормалне флуктуације индикатора као што су температура, салинитет, пХ и растворени кисеоник довеле до потпуне неравнотеже у заједницама алги и микроба унутар језера. Корисне бактерије су се смањиле, штетни микроорганизми су се размножили, а капацитет-самопречишћавања воде је драстично опао. Када се уништи основна стабилност узгојног окружења, сваки производни модел заснован на претпоставци да су „шкампи релативно стабилан усев“ постаје изузетно крхак. Чак и незнатна флуктуација животне средине може изазвати ланчану реакцију, што доводи до неуспеха пољопривреде.

Гледајући уназад на развој индустрије узгоја шкампа у Вијетнаму, највећи ризик са којим се суочавао у прошлости су увек биле заразне болести-синдром беле мрље, вибриоза и друге заразне болести које су више пута изазивале-смрт рачића великих размера и разорне губитке за узгајиваче шкампа. Због тога је индустрија дуго давала приоритет контроли болести, постепено смањујући ризике од болести кроз побољшане пољопривредне технике и употребу лекова. Међутим, са продубљивањем климатских промена, структура ризика у индустрији узгоја шкампа се суштински променила. Поред традиционалних ризика од болести, растући оперативни трошкови и флуктуације екосистема постали су два нова терета за узгајиваче шкампа и предузећа. Штавише, смањено прикривање и повећана кумулативна природа ових ризика су појачали притисак на опстанак на читаву индустрију до невиђеног степена.