Пржена сушена риба изгледа једноставно. У ствари, различите врсте сушене рибе имају своје карактеристике. Треба их третирати другачије у процесу кувања, дати пуну игру њиховим карактеристикама и максимално искористити њихов оригинални укус. Ово је мали јаз између белих и кувара. Мале рибе које се обично користе у нашем свакодневном животу су: сушена сребрена риба, печена риба у ватри, сушена бурад, димљена риба и тако даље.
Директно сушење односи се на исушивање свеже рибе и директно сушење на сунцу или печење у специјалној рерни на високој температури. Генерално, ларве риба које користе ову методу су посебно мале и велике у количини. Због високих трошкова рада и ограниченог времена чувања, нема времена за узимање у обзир уклањања унутрашњости, а усвојена је и метода обраде дебелих линија. Укус ове врсте мале рибе је просечан, а често је прати и рибљи мирис током јела.
Маринирајте бебу рибом сољу дуже од 3 сата, а затим је осушите на сунцу или пеците у рерни. Ова метода је подељена у два случаја: један је уклањање унутрашњих органа ларве свеже рибе кроз стомак, затим маринирање одговарајућом количином соли и мало белог вина неколико сати, а потом сушење на ваздуху. Друго, због дугог времена складиштења или високе температуре, свежина мале рибе је знатно смањена, па је чак и лаган мирис. Морали су да користе трбух за уклањање унутрашњих органа, а маринирали су га сољу и белим вином за дезинфекцију. Сушена риба у првом случају је природно укусна, а сушена риба направљена у другом случају заиста није похвала. Без обзира на то како се касније обрађује, тешко је прекрити трули мирис.